Tinejdžeri misle da se sve vrti oko njih. Često smatraju da niko nije prošao kroz ono kroz šta oni prolaze ili da se oseća kao što se oni osećaju. Tinejdžeri koji zbog bolesti imaju fizičke probleme teže prihvataju pomoć jer se zbog toga osećaju kao da nisu celi ili da nemaju kontrolu.
Tinejdžerske godine su doba slobode i potrebe da sami odlučuju za sebe. Tinejdžeri imaju veliku potrebu da se povuku i da jasno pokažu svoj integritet tako što se distanciraju od svoje najbliže porodice. Sve veća zavisnost od drugih, što može biti normalna posledica bolesti, može biti teška za sve koji su uključeni u to. Međutim, iza ove grube fasade, često naiđete na sitnu, nesigurnu i zabrinutu osobu kojoj je veoma potrebna pomoć i koja najiskrenije veoma ceni pomoć i podršku.
Što se tiče anestezije često se plaše da će se probuditi u toku same operacije ili da se neće uopšte probuditi nakon nje. Takođe su zabrinuti da ne izgube kontrolu, kažu nešto neprikladno ili da nisu u stanju da obuzdaju svoju bešiku ili creva.
Tinejdžeri žele da budu uzeti u obzir, poštovani i pripremani kao odrasle osobe. Oni generalno imaju dovoljno biološkog znanja kako bi razumeli kako funkcioniše telo i sistem organa. Oni mogu da razmišljaju hipotetično, da izvode zaključke iz datih informacija i da shvate kakav će biti ishod zadatih radnji. Stoga, tinejdžeri nisu zadovoljni time što im se samo kaže šta će se desiti tokom nekog zahvata ili lečenja. Oni žele detaljne informacije o celokupnom toku zahvata, o tome koja su ispitivanja urađena i lečenja predviđena i koji će biti ishod. Tinejdžere treba podstaći da postavljaju pitanja, da budu uključeni u diskusije, sesije s pitanjima i odgovorima i u donošenje odluka koje se tiču njih. Njihova priprema treba da započne dovoljno unapred kako bi imali prostora da razmisle o svemu.