U njihovom svetu, stvari im se pomešaju i spoje na čudne načine. Osećaj za uzrok i posledicu može im biti ograničen, što može voditi do toga da deca drugačije gledaju na stvari. Možda im je teško da razlikuju svoja osećanja od onoga što se stvarno dešava u spoljašnjem svetu. Primera radi, bol se detetu može učiniti da je nešto što dolazi samo spolja, ali može dolaziti i iz unutra.
Dete ima nejasno razumevanje toga šta se nalazi u njegovom telu. Oni svoje delove tela vide kao nešto što može biti povređeno i često se veoma plaše povreda. Stoga je važno istaći koji će deo tela biti lečen, a koji delovi neće imati ikakvog udela. Deca ovog uzrasta mogu veoma lako da razviju osećaj krivice, zato je veoma važno objasniti im da oni nisu krivi za tu bolest niti za situaciju u kojoj se nalaze.
Sve do školskog uzrasta, deca se veoma plaše nepoznatog u smislu trolova, duhova i maskiranih likova. Zato se neka deca mogu uplašiti kada vide osoblje sa pokrivenom kosom ili sa hirurškim maskama.
Priprema deteta ovog uzrasta treba da bude kratka i jednostavna. Deca uče kroz igru i „lekarska torba“ može zato biti veoma korisna. Predškolska deca imaju ograničen osećaj za vreme. Najbolje je pripremu razvući na nedelju dana, a zatim im dan ili dva pre operacije dati više detalja.