Nakon povrede ili operacije, signali su poslati od povređenog ili operisanog mesta do mozga gde se sastaju i stvaraju osećaj bola. Ovaj osećaj delimično nastaje zbog ovih signala ali se i menja pod uticajem emocija (kao što su napetost i strah), sećanja (dobrih i loših) i prethodnog bola.
Važno je imati na umu da je bol individualni doživljaj. Svaka osoba oseća svoj bol i niko drugi ne može reći koliko je jak ili kakav je to osećaj.
Bol nakon operacije je uobičajen i jači je nakon više ozbiljnih hirurških zahvata. Bol normalno jenjava nakon nekoliko prvih dana nakon operacije. Važno je objasniti detetu da bol neće trajati večno i da će postepeno biti slabiji. Intenzitet bola tokom dana može da varira i obično je bol jači pri pomeranju ili kretanju. Dete može imati bol i dok spava, dok se odmara ili igra. Neka deca ispoljavaju bol tako što plaču, grče se ili se hvataju za bolno mesto, dok druga mogu biti vrlo tiha i povučena.
Skretati pažnju s bola je normalno i čak se može koristiti kao deo upravljanja bolom. Važno je da se pomogne detetu da opiše kako se oseća i da se takođe dođe do izvora bola kod deteta kako bi se najbolje lečio. Drugim rečima, nema smisla glumiti hrabru osobu i ne žaliti se na bol